Zvezdani sarkofag sa salaša Isailovi: rimski sarkofag iz Sirmijuma

Sve je počelo slučajno. Godine 1990, pri građevinskim radovima u Sremskoj Mitrovici, iz zemlje je izvučen ceo rimski sarkofag: sanduk gotovo netaknut, poklopac u šest komada. Mesto nalaza je istočna nekropola Sirmijuma — deo antičkog grada gde su pre sedamnaest vekova sahranjivani njegovi stanovnici.

Oni koji su ga iskopali još su videli boju: tragove crvene i plave na kamenu. Te boje su od tada nestale. Kamen je prenet na porodični salaš istočno od grada, gde stoji i danas i gde ga porodica čuva više od 35 godina.

Godine 2026. Arheološki institut u Beogradu objavio je prvi naučni rad o njemu: Bojan Djurić (Univerzitet u Ljubljani) i Jasmina Davidović (Muzej Srema) opisali su ga u zborniku „Verba volant, scripta manent“. Do tada je, kako autori pišu, bio nepoznat stručnoj javnosti.

Jedno se ni u radu ne zna: ko je u njemu sahranjen. Srednje polje na prednjoj strani, predviđeno za natpis, ostalo je prazno — ime nikad nije uklesano. Znamo samo da je ležao u gradu koji je upravo tada postajao jedna od prestonica Carstva.

Prednja strana ima tri polja. Srednje je prazno: tu je trebalo da stoji ime pokojnika. U bočnim poljima su dve zvezdaste rozete sa po osam latica — na mestu gde na drugim sirmijumskim sarkofazima stoje portreti pokojnika. Po njima je sarkofag i dobio ime.

Oko svake rozete su četiri okrugla „eksera“ isklesana kao diskovi koji se vrte. Arheolozi ih tumače kao sunca — možda četiri godišnja doba, sliku života koji se obnavlja. Jedan disk se vrti u suprotnom smeru, a jedan se ne vrti uopšte; po autorima to nije slučajno, ali objašnjenja još nema.

Poklopac je krov na četiri vode sa ugaonim ukrasima; ljuspe na prednjoj kosini su crepovi. Takav krov na poklopcima u Panoniji inače nema — srodni oblici poznati su iz Salone, Grčke i Male Azije. Na desnoj kraćoj strani je rupa: sarkofag su pljačkaši otvorili još u antici.

• Pogledajte izbliza: prazno srednje polje — ime nikad nije uklesano.
• Dve zvezdaste rozete tamo gde su inače portreti.
• Četiri diska oko svake: jedan se vrti naopako, jedan se ne vrti.
• Poklopac kao krov; ljuspe su crepovi.
• Rupa na desnoj kraćoj strani — pljačkaši, još u antici.

Sarkofag ne menja satnicu: domaćin ga grupi pokaže pre obeda, priča traje oko dva minuta i sve ostaje unutar uobičajenog zadržavanja od dva do tri sata. Ako grupa kasni, priča ide posle obeda. Doplate nema — to je deo posete.

Za grupe na Putu rimskih careva (Modul 2) sarkofag zaokružuje rimski deo dana: pre podne Carska palata i Muzej Srema u gradu, pa 5 km do salaša — i kamen iz iste sirmijumske radionice čiji srodnici stoje u dvorištu muzeja. Za đačke ekskurzije to je čas istorije na licu mesta, u koraku „kratka priča o salašu“, bez transfera. Za grupe u tranzitu na E70 i za izlet iz Beograda — dva minuta pre obeda, i pauza za ručak ima šta da ispriča.

• Modul 2 — Sirmijum i sremski ručak: grad pre podne, sarkofag i ručak popodne (Programi za grupe).
• Đačke ekskurzije: priča uz kamen u osnovnom programu (Škole i vrtići).
• Ceo dan sa Sirmijumom: Sirmijum i Sremska Mitrovica za jedan dan.
• Uslovi kao za sve grupe: najmanje 25 osoba, najava najmanje dan unapred, obed spreman po dolasku (Grupe).
• Pojedinačne posete i razgledanje bez obeda ne organizujemo; najbliža javna zbirka sirmijumskih sarkofaga je Lapidarijum Muzeja Srema (Trg Svetog Stefana 15).

Tekst ispod možete preuzeti doslovno u program putovanja ili katalog. Na ostalim jezičkim verzijama ove strane stoji na tom jeziku.

Jedna rečenica: „Ručak na porodičnom salašu kod Sremske Mitrovice, u čijem dvorištu se čuva Zvezdani sarkofag — kompletan rimski sarkofag iz Sirmijuma (III – početak IV veka), evidentiran u Muzeju Srema i objavljen 2026. u zborniku Arheološkog instituta.“

Tri rečenice: „Salaš Isailovi je porodično imanje iz 1965. godine, 5 km od centra Sremske Mitrovice — antičkog Sirmijuma. U dvorištu se čuva Zvezdani sarkofag, rimski sarkofag od zelenog sirmijumskog kamena, pronađen 1990. na istočnoj nekropoli grada i naučno objavljen 2026. Domaćin grupi ispriča priču o kamenu, a ručak je iz zidane furune.“

Molimo da se ne piše: da je sarkofag pronađen na salašu (nađen je u gradu), da je „carski“ (pokojnik je nepoznat) i da je „porodični“ ili „naš“ — evidentiran je u Muzeju Srema i čuva se na salašu uz saglasnost muzeja.

Sarkofag je isklesan od hijaloklastita — tamno sivo-zelene vulkanske stene koja nastaje kada dacitna lava dođe u dodir sa vodom. Analizu je uradila Polona Kralj iz Geološkog zavoda Slovenije; najsličniji kamen vadi se kod sela Rajići, dvadesetak kilometara južno od Zvornika. Koliko je nauci poznato, sirmijumska radionica je jedina koja je od tog zelenog kamena klesala sarkofage, za kupce iz grada i okoline.

Srodni sarkofazi od istog kamena nađeni su u Zasavici, Inđiji, Beogradu, Titelu i Zemunu, a sanduk sa reljefom od istog kamena stoji u dvorištu Muzeja Srema — ko posle salaša ode u Lapidarijum, videće „brata“ ovog kamena (Ubi Erat Lupa 4356). Rozete-zvezde ovog oblika nisu poznate u Panoniji, Dalmaciji ni Gornjoj Meziji; identična je isklesana na nadgrobnoj steli sa grčkog ostrva Tasos.

Datovanje: III vek, najkasnije prva decenija IV. To je vreme kada Sirmijum postaje jedna od četiri prestonice Carstva — ali sarkofag nije carski. Pravljen je za nekog od stanovnika grada; kameni sarkofag sa reljefom u antici nije mogao svako da priušti.

Sve činjenice na ovoj strani su iz rada: Bojan Djurić (Univerza v Ljubljani) i Jasmina Davidović (Muzej Srema), „The Isajlovi Sarcophagus from Sirmium“, u: Verba volant, scripta manent: (Donum) Ivanae Popović ab amicis et collegis oblatum, Arheološki institut, Beograd 2026, str. 81–91, ISBN 978-86-6439-125-2. Zbornik je u otvorenom pristupu (CC BY-NC-ND 4.0): hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_2324. Tumačenja simbolike su tumačenja autora; ono što rad ne kaže, ne kažemo ni mi. Rad je na engleskom i spomenik naziva po imanju na kome se čuva; salaš i porodica pišu se Isailovi. Fotografije na strani su naše — ilustracije iz zbornika se ne smeju koristiti komercijalno.

Sarkofag je publikovan i može se proučavati na licu mesta, po prethodnom dogovoru: stoji u dvorištu salaša, 5 km od Carske palate i Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici. Za višednevni rad na raspolaganju su tri sobe sa po dva ležaja, na upit i u zavisnosti od raspoloživosti. Ništa na kamenu ne čistimo i ne pomeramo bez uslova nadležne ustanove. Muzeji, instituti, fakulteti i konzervatori koji žele da ga pregledaju ili dokumentuju mogu nam pisati na salas.isailovi@gmail.com — javite ko dolazi, kada i šta vam je na licu mesta potrebno.

Za ponudu su dovoljna tri podatka: broj osoba, datum i sat obeda. Dodajte koji modul koristite ili da je u pitanju đačka ekskurzija, pa dobijate cenovnik, predlog menija i predlog satnice sa pričom uz sarkofag. Pišite na salas.isailovi@gmail.com ili pozovite +381 65 5506929. Salaš radi samo po najavi, za grupe od najmanje 25 osoba, najmanje jedan dan unapred.

Pošaljite upit mejlom +381 65 5506929